Subvencionisani stambeni krediti sa 1% učešća – Sve što treba da znate
Kupovina prve nekretnine predstavlja jedan od najvećih finansijskih izazova za mlade ljude u Srbiji. Kako bi olakšala ovaj proces, Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o subvencionisanim stambenim kreditima koji omogućava kupovinu nekretnine sa samo 1% učešća i dodatnim pogodnostima tokom otplate kredita.
U nastavku saznajte ko može da se kvalifikuje za ovaj program, koji su glavni uslovi, prednosti i potencijalni rizici, kao i kako ova mera može uticati na tržište nekretnina.
Ko može da dobije subvencionisani stambeni kredit?
Da biste se kvalifikovali za ovaj program, morate ispuniti sledeće osnovne uslove:
✔ Uzrast od 20 do 35 godina – Program je namenjen mladima koji žele da kupe svoju prvu nekretninu.
✔ Državljanstvo Republike Srbije – Kandidati moraju imati prebivalište u Srbiji.
✔ Kupovina prve nekretnine – Subvencija se može koristiti isključivo za kupovinu prvog stana, kuće ili građevinskog zemljišta sa građevinskom dozvolom.
✔ Radni status nije prepreka – Kredite mogu dobiti:
Zaposleni na neodređeno vreme
Zaposleni na određeno vreme (uz kreditno sposobnog jemca)
Samostalni preduzetnici i poljoprivrednici
Nezaposleni (uz kreditno sposobnog jemca)
✔ Ne posedujete drugi stambeni kredit – Ovaj program je namenjen osobama koje nemaju postojeći stambeni kredit.
Koji su uslovi subvencionisanog kredita?
✅ Minimalno učešće od 1% – Umesto standardnih 20%, korisnici ovog kredita moraju uplatiti samo 1% vrednosti nekretnine.
✅ Maksimalni iznos kredita do 100.000 evra – Država subvencioniše kredite do ovog iznosa, ali nema ograničenja na ukupnu cenu nekretnine.
✅ Grejs period od godinu dana – Banke su u obavezi da ponude pauzu u otplati tokom prve godine kredita.
✅ Subvencija kamate tokom prvih šest godina –
Prva godina: fiksna kamata od 1,5%, dok država subvencioniše dodatnih 2%.
Od druge do šeste godine: ista kamata i subvencija.
Nakon šeste godine: kamata postaje promenljiva i obračunava se prema 3M/6M Euriboru + 2%.
✅ Rok otplate do 40 godina – Maksimalni rok otplate omogućava niže mesečne rate, ali poslednja rata mora biti plaćena najkasnije do 70. godine života korisnika.
Ograničenja i pravila subvencionisanog kredita
❌ Zabrana izdavanja i prodaje nekretnine –
Kupci moraju živeti u nekretnini i ne mogu je izdavati ili prodavati prvih šest godina.
Država će sprovoditi kontrolu kako bi osigurala da stan služi za stanovanje, a ne za dalju prodaju ili izdavanje.
❌ Nekretnina ne sme biti u vlasništvu bliskog srodnika –
Subvencija nije dostupna za kupovinu nekretnine od bračnog druga, roditelja, dede, babe, brata ili sestre.
Kršenje ovog pravila može dovesti do gubitka subvencije i obaveze vraćanja primljenih sredstava sa zateznom kamatom.
Prednosti i mane subvencionisanog kredita
✅ Prednosti
✔ Minimalno učešće – Kupci štede na početnim troškovima kupovine.
✔ Državna pomoć u otplati kredita – Subvencionisane kamate tokom prvih šest godina.
✔ Mogućnost dugoročnog planiranja – Rok otplate do 40 godina omogućava manje mesečne rate.
✔ Grejs period – Pauza od godinu dana pre početka otplate kredita.
❌ Mane i rizici
❌ Promenljiva kamata nakon 6 godina – Nakon isteka subvencija, kamata postaje Euribor + 2%, što može značajno povećati mesečne rate.
❌ Ograničen izbor nekretnina – Kupci koji kupuju stanove do 100.000 evra, imaće manji izbor stanova: manju kvadraturu ili lokacije na periferiji gradova.
❌ Zabrana prodaje i izdavanja – Kupci ne mogu izdavati ili prodavati nekretninu prvih šest godina.
❌ Ograničen budžet države – Program subvencija nije neograničen, pa postoji mogućnost da se brzo iscrpi dostupna sredstva.
Kako će subvencije uticati na tržište nekretnina?
1. Povećanje potražnje za stanovima do 100.000 evra – Očekuje se da će cene nekretnina u ovom cenovnom rangu rasti zbog većeg interesovanja kupaca.
2. Smanjena dostupnost subvencija – Budžet programa je 400 miliona evra, što znači da subvencije neće biti dostupne svim zainteresovanim kupcima.
3. Razvoj prigradskih naselja – Kupci koji žele veće stanove moraće da se opredele za nekretnine van centra većih gradova.
